Sa porastom temperature, zgrade će se suočiti sa sve većim pritiskom da ispune svoju osnovnu svrhu: da stanare zaštite od ekstremnih spoljašnjih uslova. Ova promena će uticati na konstrukciju zgrada i njihovo okruženje, uticaće na izbor materijala za omotače zgrade i sve veće usvajanje sistema hlađenja.

Oko jedne četvrtine globalnih CO2 emisija potiče iz operacija u zgradama. Postizanje „neto nula“ emisija do 2050. godine zahteva nastavak eliminisanja karbonskih goriva i smanjenje intenziteta potrošnje energije kroz optimizaciju generisanja, čuvanja i potrošnje toplotne energije.

Skoro 10% CO2 koji se emituje na globalnom nivou potiče od konstrukcija zgrada, održavanja, renoviranja i dekonstrukcije. Postizanje nulte emisije zahteva ne samo smanjenje radnih emisija, već i vezanih emisija korišćenjem manje novog materijala ili njegovim ponovnim korišćenjem, prelaskom na biološke materijale i poboljšanjem konvencionalnih građevinskih materijala.

Vlade prelaze sa dobrovoljnih na obavezujuće propise o energiji prema Pariskom sporazumu, koji se odnose na emisije CO2 u zgradama. Dok će se građevinski propisi za smanjenje operativnih emisija pooštravati na globalnom nivou, pooštravaće se i propisi koji se odnose na vezani ugljenik da bi pružili transparentne podatke o životnom ciklusu građevinskih materija.

Složen pejzaž izveštavanja o održivosti predstavlja izazove za harmonizaciju, ali ESG izveštavanje pokreće efikasnost, umanjuje rizike i ispunjava rastuća očekivanja investitora i kupaca. Pouzdano objedinjavanje granularnih podataka imaće ključan značaj za izveštavanje o usklađenosti i optimizaciju resursa.

Građevinska industrija se suočava sa značajnim nedostatkom kvalifikovane radne snage, a problem čine još većim radnici koji odlaze u penziju, što je još akutnije u sektoru grejanja, ventilacije i klimatizacije. Kako bi se rešio ovaj problem, građevinska industrija će investirati u svoj imidž, obučavanje talentovanih stručnjaka i korišćenje tehnologije.

Zgrade čine okosnicu savremenog života, tako što obezbeđuju stabilno okruženje za život, rad i rekreaciju. Međutim, četiri kritična faktora — ekstremni vremenski događaji, urbanizacija, kibernetičke pretnje i nove građevinske tehnologije — naglašavaju hitnu potrebu da se unapredi bezbednost zgrade da bi se bolje zaštitili stanari.

Ljudi provode skoro 90% svog vremena u zatvorenom prostoru i svest o zdravim zatvorenim prostorima nakon pandemije jača, a to je dodatno potrebno zbog ubrzanog zagađenja vazduha i sve većih očekivanja investitora i stanara. Ovo će oblikovati konstrukciju novih zgrada i rekonstrukcije kako bi se dao prioritet dobrobiti stanara sa većim fokusom na termički komfor, kvalitet vazduha, akustični komfor i optimalno osvetljenje.

Pandemija je brzo transformisala svakodnevni život pražnjenjem kancelarija i tržnih centara i pretvaranjem domova u radna mesta. To će ostaviti trajan uticaj i promeniće dugotrajno paradigmu, tako da prostori više neće biti nepromenljivi po obliku i funkciji, već dinamični kako bi se ispunili zahtevi koji evoluiraju.

Broj jedinica koje podržavaju IoT u zgradama rapidno raste, ali nekoliko izazova, kao što su ograničena interoperabilnost i skalabilnost, nedovoljne mogućnosti nadogradnje i preopterećenje podacima, i dalje sprečavaju otkrivanje njihovog punog potencijala. Protokoli komunikacije na bazi IP, modeli semantičkih domena i bezbedna ažuriranja preko mreže pomoći će u prevazilaženju tih prepreka i omogućiće nove oblasti njihove primene.

Globalna produktivnost rada u građevinarstvu zaostaje za drugim industrijama zbog fragmentiranog planiranja, izvršenja i rada, ograničene razmene podataka i zastarelih metoda nadzora napretka. Inovativni pristupi, kao što su integrisana isporuka projekata, napredno digitalno planiranje i digitalno upravljanje radnim tokovima pomoći će da se pojednostavi izvršenje projekta, redukuju skupe dorade i kašnjenja u realizaciji projekta.

Globalno tržište sistema upravljanja automatizacijom zgrada (BACS) brzo raste, ali trenutni sistemi se bore sa fragmentiranim operacijama i neefikasnošću. Automatizacija zgrada nove generacije kombinovaće integraciju sa decentralizovanom inteligencijom, ravnijom arhitekturom i kapacitetima koje pokreće veštačka inteligencija, čime se unapređuju energetska efikasnost, komfor stanara i radna otpornost.