Prostori sa mešovitom i fleksibilnom namenom

Pandemija je brzo preoblikovala način na koji živimo, radimo i reagujemo. Kancelarije su se ispraznile, tržni centri su opustošili a domovi su se pretvorili u radna mesta, dok su ljudi usvajali nove stilove života.

Na kraju 2024. godine, stopa slobodnih mesta u kancelarijama u SAD bila je 20,1%. To je najveći procenat praznih kancelarijskih prostora u poslednjih 30 godina sa više od 84 miliona m2 [900 miliona sq ft] — dovoljno da se 300 puta popuni One World Trade Center u Njujorku ⁽⁶³⁾. McKinsey & Company procenjuje dugoročno smanjenje potražnje za kancelarijskim prostorom od 13% do 2030. godine u poređenju sa stanjem pre pandemije ⁽⁶⁴⁾. Slično tome, komercijalni prostori se suočavaju sa trajnim izazovima usled rasta e-trgovine, tako da će do 2030. godine potražnja za njima biti 9% niža nego pre pandemije ⁽⁶⁴⁾. Nasuprot tome, očekuje se da će porasti potražnja za stambenim prostorom koja nije vođena povratkom u gradska jezgra, već rastom brojna stanovnika koji odgovara trendovima pre pandemije.

Ova neusaglašenost naglašava potrebu za većom prilagodljivošću prostorija, tako da se prostorije više ne posmatraju kao nešto fiksno i trajno, već kao nešto dinamično.

Sposobnost zgrade da prihvati promene postaje ključni faktor u njenoj dugovečnosti, ekonomskom uspehu i ugljeničnom otisku. Kao rezultat toga, potražnja za mešovitim i prilagodljivim zgradama će nastaviti da raste.

Zgrade mešovite namene integrišu višestruke funkcije, kao što su stambene, komercijalne, kancelarijske i ugostiteljske, unutar jedne strukture čime se povećava efikasnost i prilagodljivost prostora. Kombinovanje različitih namena u jednoj strukturi nudi neuporedive prednosti za korisnike: povećan promet za komercijalne korisnike i veću praktičnost za stanare. Zgrade mešovite namene nude prednosti za zakupodavce. To uključuje i više cene zakupnina, jer kancelarijski prostori koji se nalaze u okruženjima mešovite namene donose cene zakupa koje su više i do 33%, ali i veću fleksibilnost u promeni namene prostora ⁽⁶⁵⁾. Prelazak na zgrade mešovite namene se već dešava. Na primer, u SAD postoji blizu 200 tržnih centara, koji su u januaru 2022. imali planove da uvedu stambene jedinice prenamenom praznih komercijalnih prostora u prostore za stanovanje ⁽⁶⁶⁾.

Ovaj koncept prilagođavanja proširuje se na arhitektonska rešenja i fleksibilne zgrade. Fleksibilne zgrade uključuju raspored koji se može rekonfigurisati zahvaljujući pokretnim zidovima, što omogućava lak prelazak iz jedne u drugu namenu. Rasporedi, koji se mogu konfigurisati, doprinose smanjenju ugrađenih emisija jer se produžava životni ciklus zgrada ili njenih delova. Kako bi se podržala ova fleksibilnost, potrebna je infrastruktura kao što su modularno ožičenje, vodovodne cevi i sistemi grejanja, ventilacije i klimatizacije koji se mogu prilagoditi različitim konfiguracijama ili opterećenjima bez zahtevnijeg renoviranja. U Cirihu studija slučaja je pokazala da bi ugrađivanje pokretnih zidova i nezavisnih tehničkih sistema u poslovnu zgradu moglo da donese vrednost od skoro 550 miliona dolara pretvaranjem praznih prostora u radne ili stambene jedinice, čime se smanjuje rizik od praznih prostora za preko 70% ⁽⁶⁷⁾. Slično tome, inovativni sistemi liftova sada omogućavaju jednoj grupi liftova da ima višestruke namene, kao što su stambene, kancelarijske ili ugostiteljske, što olakšava njihovo prilagođavanje promenljivim namenama ili grupama putnika ⁽⁶⁸⁾. Međutim, ovakve fleksibilne konstrukcije takođe predstavljaju izazove. Složenije ožičenje, vodovodne instalacije i sistemi grejanja, ventilacije i klimatizacije često imaju više inicijalne troškove ako se ne implementiraju na ispravan način, kao i veću potrošnju energije u poređenju sa prilagođenim konstrukcijama. Balansiranje prilagođavanja sa efikasnošću u pogledu troškova i održivost je od kritičkog značaja za dugoročnu vrednost fleksibilnih prostora.