Povezane zgrade

Danas postoji približno 2 milijarde jedinica na bazi interneta stvari (IoT), koji su ugrađeni u zgradama, a očekuje se da će se taj broj povećavati za 13,7% godišnje ⁽⁶⁹⁾. IoT jedinice u zgradama su mreže međusobno povezanih senzora, sistema i opreme koji prikupljaju i razmenjuju podatke radi optimizacije operacija, poboljšanja energetske efikasnosti i povećanja komfora i bezbednosti stanara. Primeri uključuju povezane sisteme bezbednosti i kontrole pristupa, grejanje, ventilaciju i klimatizaciju i sisteme upravljanja energijom u zgradama, sisteme za upravljanje radnim mestom, pametne sisteme osvetljenja, pokretne stepenice i liftove, sisteme za parkiranje, protivpožarne i bezbednosne sisteme i unutrašnje monitore kvaliteta okoline. Jedna zgrada koja smešta desetine hiljada IoT jedinica je jedan od najsloženijih kontrolisanih sistema na svetu, koji su čak složeniji i od autonomnih vozila ili industrijskih robota.

Iako integracija IoT jedinica u zgrade nudi značajne mogućnosti, nekoliko izazova trenutno ograničava njihov puni potencijal. Glavna prepreka je interoperabilnost, jer se mnoge IoT jedinice oslanjaju na vlasničke protokole, što komplikuje integraciju sistema u različitim vertikalama automatizacije zgrada i narušava neometan rad. Skalabilnost ostaje još jedna značajna prepreka, jer upravljanje širenjem IoT mreže postaje sve složenije bez IoT jedinica koje mogu automatski prepoznati i koordinisati sa drugim IoT jedinicama. Pored toga, mogućnost nadogradnje je kritična, jer firmver IoT jedinica često mnogo brže zastareva od opreme zbog napretka tehnologije, što zahteva česta ažuriranja da bi se obezbedio efikasan i bezbedan rad.

Besprekorna integracija u domenima automatizacije zgrada ne samo da omogućava iskorišćenje novih potencijala u efikasnijem upravljanju energijom i daljem smanjenju troškova, već uvodi i nove slučajeve upotrebe, donoseći postepenu promenu u korisničkom iskustvu. Na primer, sistemi grejanja, ventilacije i klimatizacije mogu dinamički da prilagođavaju temperature i ventilaciju u kancelarijama i konferencijskim salama na osnovu očekivane popunjenosti, vremenske prognoze i pojedinačnih preferencija. Pametni sistemi osvetljenja mogu da prilagode osvetljenost stepenu sunčevog zračenja, oponašajući prirodne promene dnevnog svetla i podržavajući cirkadijalne ritmove. Pored toga, inteligentna infrastruktura može omogućiti interakcije koje uzimaju u obzir lokaciju, personalizovane oznake za događaje i posetioce, radni prostor u realnom vremenu i dostupnost sala za sastanke, kao i automatsko oslobađanje nezauzetih rezervisanih prostora ⁽⁷⁰⁾. Kako bi se ostvario ovaj napredak, trenutne barijere interoperabilnosti, skalabilnosti, nadogradnje i preopterećenja podacima moraju biti prevaziđeni.

Izazovi interoperabilnosti se mogu rešiti usvajanjem komunikacionih IP protokola, koji omogućavaju besprekornu interakciju između IoT jedinica različitih proizvođača. Objedinjena infrastruktura na IP osnovi pojednostavljuje upravljanje mrežama, smanjuje troškove vlasničkih rešenja i omogućava različitim sistemima zgrada da dele podatke preko jedne IP okosnice ⁽⁷¹⁾. Međutim, ova promena će zahtevati veće angažovanje IT menadžerskih timova u procesima projektovanja, puštanja u rad i donošenja odluka o sistemima za automatizaciju zgrada.

Prevazilaženje izazova skalabilnosti zahtevaće usvajanje semantičkih modela domena, koji definišu odnose između komponenti, sistema i tokova podataka u domenu automatizacije zgrada. Ovi modeli daju kontekst podataka omogućavajući kompleksne sisteme da se samostalno konfigurišu.

Na kraju, automatizovana nadogradnja IoT jedinica biće isto tako od suštinskog značaja za rešavanje bezbednosnih problema, jer je uvođenje ručnih softverskih ispravki za hiljade jedinica u zgradi nepraktično. Preduslov za bezbedna ažuriranja preko mreže je rešavanje izazova u pogledu interoperabilnosti.