Nedostatak stručnjaka u zanatskim zanimanjima

94% građevinskih kompanija tvrdi da je ključni izazov pronalaženje obučenog osoblja ⁽³⁵⁾. Nedostatak kvalifikovanih radnika u građevinskoj industriji proizilazi iz nekoliko ključnih faktora. Prvo, industrija ima loš imidž, ​​jer se građevinski radovi često doživljavaju kao fizički zahtevni, sa dugim radnim vremenom i izazovnim uslovima, koji odvraćaju mlade od ulaska u tu oblast. Drugo, u mnogim zemljama nedostaju stručna obuka i programi prakse za rešavanje nedostatka za specijalizovana zanimanja u oblasti građevinske tehnologije, kao što su električari, monteri cevi, tehničari za ventilaciju ili integratori sistema. Treće, radnike sa prenosivim znanjima često privlače druge delatnosti koje nude bolju zaradu ili uslove rada, a taj trend je ubrzala pandemija COVID-19, koja je dovela do toga da mnogi radnici trajno napuste sektor.

Pritisak će se povećavati kako urbanizacija raste ⁽³⁶⁾ podstičući potražnju za novogradnjom. Istovremeno, stope rekonstrukcije moraju se povećati više od dva puta na globalnom nivou – u nekim regionima čak i više – da bi se ispunili ciljevi „neto nula“ emisija, a prenamena komercijalnih nekretnina kao odgovor na trend hibridnog rada uticaće na povećanje obima posla. Osim toga, mnogi radnici će uskoro otići u penziju. McKinsey & Company procenjuje da će do 2032. godine 16% građevinskih radnika i 29% montera za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju u SAD otići u penziju. Istovremeno, zadržaće se i visoke stope fluktuacije, tako da će 1.194.000 građevinskih i pomoćnih radnika i 239.000 montera za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju napustiti delatnost. Kao posledica toga, 1.514.000 radnih mesta u građevinarstvu i 380.000 u oblasti grejanja, ventilacije i klimatizacije moraće da bude popunjeno do 2032. godine i to samo u SAD ⁽³⁷⁾. Izveštaj Evropske službe za zapošljavanje (EURES) za 2023. o nedostatku radne snage otkriva sličan trend i u Evropi. Dvanaest zemalja prijavljuje nedostatak građevinskih radnika, pri čemu je taj problem vrlo ozbiljan u šest zemalja. U jedanaest zemalja je izražen problem nedostatka montera za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, pri čemu je taj problem vrlo ozbiljan u šest zemalja ⁽³⁸⁾.

Kako bi se rešio problem sve većeg jaza u nedostatku talenata u zanatskim zanimanjima, građevinska i industrija grejanja, ventilacije i klimatizacije moraju poboljšati svoj imidž, ulagati u obrazovanje i obuke, usvojiti nove tehnologije i sarađivati sa vladama na sprovođenju politika podrške. Kako bi se premostio ovaj jaz, veoma je važno zadovoljiti potrebe za radnom snagom i postići ciljeve „neto nula“ emisija.

Privlačenje mlađih generacija da se bave zanatskim zanimanjima zahteva poboljšanje imidža industrije. Istraživanja pokazuju da 74% pripadnika generacije Z stigmatizuje stručno obrazovanje u odnosu na četvorogodišnje obrazovanje na univerzitetima, a samo 5% roditelja ohrabruje decu se bave zanatskim zanimanjima ⁽³⁹⁾. Pored toga, nedovoljno zastupljene grupe ostaju neiskorišćene; u Evropi, žene čine samo 2% građevinskih radnika i 0% montera za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju ⁽³⁹⁾. U SAD je udeo žena među radnicima u oblasti grejanja, ventilacije i klimatizacije neznatno viši i iznosi 2,6% ⁽⁴⁰⁾.

Proširenje obrazovanja i obuke je takođe kritično. Stručne obuke, sertifikacije, pripravnički staž i treninzi na radnom mestu moraju biti dostupni neobučenim radnicima i onima koji menjaju profesiju. Programi poput ROVC u Holandiji, koji obučava 15.000 stručnjaka godišnje, predstavljaju ključ uspeha. Dokvalifikacija postojeće radne snage je podjednako važna, jer 35%–45% radnika koji rade na renoviranju objekata, treba da prođe kroz obuke u oblastima izolacije, ventilacije ili toplotnih pumpi ⁽⁴¹⁾. Takođe, potrebni su i transformacija programa obuke, integracija veštačke inteligencije, kibernetičke bezbednosti i softverskog inženjerstva zajedno sa tradicionalnom stručnošću.

Rast troškova radne snage podstaći će tehnološke inovacije kako bi se unapredila efikasnost. Komponente konstruisane za montažu bez grešaka smanjiće potrebe za obukom, dok proširena realnost može voditi radnike na licu mesta ili ih povezati sa udaljenim stručnjacima. Prefabrikovane i modularne konstrukcije nude dodatna rešenja sa prethodno sastavljenom elementima kao što su zone podizača i fasade koje zahtevaju manje rada i donose skraćenje vremenskih rokova i poboljšanje kvaliteta.

Konačno, politike podrške su takođe od suštinskog značaja, uključujući otvoreniju politiku imigracije, koja omogućava stranim radnicima, koji su tradicionalno bili rešenje za nedostatak radne snage, da popune slobodna radna mesta.