Zdrave unutrašnje prostorije

Ljudi u razvijenim zemljama provode blizu 90% vremena u zatvorenim prostorima ⁽⁵³⁾. Povećanjem stope urbanizacije, globalna populacija koja provodi više vremena unutra će se i dalje povećavati. Od pandemije, svest o higijeni i kvalitetu unutrašnjeg vazduha (IAQ) je porasla. Istraživanje koje je obuhvatilo 1120 američkih radnika pokazuje veliku zabrinutost zbog uticaja lošeg kvaliteta unutrašnjeg vazduha IAQ ⁽⁵⁴⁾. Trend ubrzavaju zdravstveni prioriteti posle pandemije, zagađenje vazduha u gradovima i ESG strategije.

Pandemija i prelazak na hibridne modele rada uticali su na to da se više pažnje obraća na higijenu i kvalitet vazduha u kancelarijama i stambenim prostorima. Na primer, održavanje odgovarajućeg nivoa relativne vlažnosti između 40%–60% je od suštinskog značaja, jer suva sluzokoža povećava rizik od infekcije, a virusi duže preživljavaju na suvim površinama. Slično tome, intenzivnija ventilacija, smanjena recirkulacija unutrašnjeg vazduha i poboljšana filtracija vazduha mogu smanjiti broj dana bolovanja zbog zaraznih bolesti za 9%–20% ⁽⁵⁵⁾.

Urbana populacija raste, a samim tim i koncentracija zagađivača u gradovima. Danas, 99% svetske populacije živi na mestima, gde zagađenje vazduha prekoračuje granične vrednosti smernica SZO ⁽⁵⁶⁾. Tokom 2023. godine, prosečna koncentracija čestica PM2,5 u Delhiju prekoračila je granične vrednosti smernice SZO za više od 20 puta ⁽⁵⁷⁾. Kratkoročna i dugotrajna izloženost zagađenju vazduha pogoršava zdravstvene probleme, intenzivira respiratorne i kardiovaskularne bolesti, troškove zdravstvene zaštite i smrtnost, a SZO povezuje zagađenje vazduha sa 6,7 miliona prevremenih smrti godišnje ⁽⁵⁶⁾.

Pored toga, investitori i stanari sve više integrišu zdravstvene kriterijume u svoje ESG strategije. Iako to donosi širu društvenu korist, to takođe donosi neposredne prednosti za investitore i stanare. Investitori mogu da računaju na rast cena zakupnina u sertifikovanim „zdravim“ zgradama za 7,7% ⁽⁵⁸⁾, dok zakupci imaju koristi od poboljšanja učinka zaposlenih od 8% zahvaljujući boljem kvalitetu unutrašnjeg vazduha ⁽⁵⁹⁾.

Kako potražnja za zdravim unutrašnjim prostorima raste, nove zgrade će sve više davati prioritet dobrobiti stanara, dok će postojeće strukture biti naknadno opremljene da bi ispunile ove standarde. Karakteristike, kao što su termički komfor, zdrav kvalitet unutrašnjeg vazduha, akustični komfor i optimalno osvetljenje, imaće sve veći značaj. Senzori visokog kvaliteta koji mere i nadziru ove parametre postaće sveprisutni.

Termički komfor je ključan razlog zašto imamo zgrade. On igra značajnu ulogu u načinu na koji doživljavamo prostore u kojima živimo i radimo. Šest glavnih promenljivih doprinose termičkom komforu stanara: temperatura suvog termometra, temperatura zračenja, relativna vlažnost vazduha, brzina vazduha, metabolička stopa i odeća ⁽⁶⁰⁾. Prve četiri varijable može da kontroliše sistem grejanja, ventilacije i klimatizacije da bi se za stanare obezbedilo zdravo i udobno okruženje. Međutim, danas mnoge zgrade još uvek ne kontrolišu pravilno ove četiri varijable.

Dobar kvalitet unutrašnjeg vazduha podstiče dobrobit i produktivnost. Na njega utiče disanje stanara (CO₂, patogeni), spoljašnji zagađivači (sitna prašina, štetni gasovi), unutrašnje emisije (isparljiva organska jedinjenja) i emisije iz temelja (radon). Efikasna ventilacija i napredna filtracija su od suštinskog značaja, ali se mnoge zgrade i dalje oslanjaju na ručno otvaranje prozora, što je neefikasno za kvalitet vazduha i potrošnju energije.

Zvučni komfor je ključan faktor u kreiranju produktivne i zadovoljavajuće sredine, jer neželjena unutrašnja i spoljašnja buka može da ometa rad i odmor. Spoljašnja buka je povezana sa rizicima po zdravlje kao što su hipertenzija, srčani udar i dijabetes, dok takođe povećava i uznemirenost ⁽⁶¹⁾. Unutra buka od elektronskih jedinica, KGH sistema i stanara može smanjiti koncentraciju i produktivnost ⁽⁶¹⁾. Za rešavanje ovih izazova kao što su ublažavanje spoljašnje buke, upravljanje unutrašnjim izvorima zvuka i korišćenje materijala koji apsorbuju zvuk mogu da poboljšaju akustični komfor.

Optimalno osvetljenje obezbeđuje vizuelnu udobnost i ublažava probleme kao što su naprezanje očiju, glavobolja i gubitak produktivnosti. Osim vizuelnih prednosti, svetlost značajno utiče na fiziologiju i reguliše cirkadijalni ritam, koji kontroliše budnost, varenje i san. Neodgovarajuće osvetljenje može poremetiti ovaj ritam i dovesti do poremećaja u spavanju i većeg rizika od gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Kako bi se rešio ovaj problem, zgrade će sve više usvajati cirkadijalno osvetljenje, kontrolu odsjaja, automatizovano zatamnjivanje, prigušenje svetlosti i optimizaciju dnevnog svetla ⁽⁶¹⁾.

Dobrobit stanara takođe može da obuhvati više od samih faktora životne sredine, kao što je prečišćavanje pitke vode, promovisanje zdravih navika u ishrani, podsticanje fizičke aktivnosti i podrške mentalnom i emocionalnom zdravlju u samoj konstrukciji zgrade. Mnogi od ovih aspekata su obuhvaćeni u današnjim sertifikatima zdravih zgrada, kao što je WELL.

Propisi takođe obuhvataju zahteve za zdravo okruženje u zatvorenom prostoru. Na primer, revidirana evropska Direktiva o performansama zgrada (EPBD) nalaže da nove nestambene zgrade sa nultom emisijom, kao i one koje su podvrgnute većem renoviranju gde je to izvodljivo, imaju sisteme merenja i upravljanja za nadzor i upravljanje kvalitetom unutrašnjeg vazduha ⁽²⁸⁾.