Bezbedne zgrade

Potreba za bezbednošću je jedna od najosnovnijih ljudskih potreba ⁽⁴²⁾, a zgrade postoje da bi ljudima pružile bezbedno sklonište od okoline. Međutim, okruženje postaje sve surovije. Klimatske promene intenziviraju ekstremne vremenske prilike, urbanizacija pogoršava posledice požara u zgradama, a digitalizacija pojačava pretnje sajber bezbednosti. U međuvremenu, nove tehnologije koje ulaze u zgrade uvode nove bezbednosne rizike.

Ekstremni vremenski događaji se intenziviraju. Na primer, u SAD, devet od deset najvećih ekstremnih padavina u periodu od 1910. do 2024. godine se dogodilo od 1995. godine ⁽⁴³⁾. U celom svetu je tokom 2023. zabeleženo 170 katastrofalnih poplava, dvaput više od proseka iz 1990-ih ⁽⁴⁴⁾. Pored toga, intenzitet ciklona se značajno pojačao, a to je posebno primetno u SAD tokom poslednjih 30 godina ⁽⁴⁵⁾.

Urbanizacija pojačava uticaj požara u zgradama. Kako se broj ljudi koji žive i rade u nekoj oblasti povećava, posledice požara u zgradama postaće sve razornije — trend koji je već očigledan u SAD, gde su požari u nestambenim zgradama u protekloj deceniji porasli za 27%, a broj smrtnih slučajeva izazvanih požarima porastao za 83% ⁽⁴⁶⁾.

Digitalizacija zgrada takođe povećava njihovu podložnost kibernetičkim napadima. Kaspersky izveštava da se skoro 40% računara koji se koriste za upravljanje sistemima za automatizaciju pametnih zgrada suočilo sa zlonamernim kibernetičkim napadima ⁽⁴⁷⁾. Upečatljiv primer potencijalne štete od naizgled beznačajne IoT jedinice je kazino koja je hakovana preko pametnog termometra u akvarijumu u predvorju, koji je omogućio pristup njegovoj bazi podataka ⁽⁴⁸⁾.

Konačno, nove tehnologije donose i nove bezbednosne rizike. Na primer, nova rashladna sredstva sa niskim globalnim potencijalom zagrevanja, koja se koriste u uređajima za hlađenje i grejnim pumpama, mogu biti zapaljiva ili toksična. Litijum-jonske baterije koje se koriste za skladištenje energije predstavljaju rizik od tzv. „toplotnog odbega“, procesa koji uzrokuje pregrevanje baterije, otpuštanje toksičnog gasa i potencijalno paljenje. Tokom 2023. godine je u Velikoj Britaniji broj požara povezanih sa litijum-jonskim baterijama povećan za 46% ⁽⁴⁹⁾.

Razmatranje bezbednosti u konstrukciji i operacijama postaće sve važnije da bi se obezbedilo da zgrade i dalje pružaju bezbedno okruženje za stanare.

Proaktivne mere za zaštitu zgrada od ekstremnih vremenskih uslova su povoljnije u pogledu troškova u odnosu na popravke nakon događaja. U regionima sa opasnošću od poplava, zgrade će sve više koristiti vodootporne materijale poput betona ili PVC cigle umesto gipsanih ploča i šperploče. Zgrade u regionima sa obilnim padavinama imaće ojačane krovove i oluke. U oblastima sa visokim rizikom od šumskih požara, zgrade će imati materijale otporne na vatru, roletne i sprinkler sisteme. Zgrade, koje se nalaze u područjima pogođenim ciklonima biće konstruisane tako da izdrže veću izloženost vetru ⁽⁵⁰⁾.

Sve veća verovatnoća i ozbiljnost požara u zgradama će dovesti do viših standarda zaštite od požara. Napredni materijali otporni na vatru kao što su vatrostalni premazi i kompoziti unaprediće suzbijanje požara. Sistemi za detekciju požara, koji koriste međusobno povezane senzore i veštačku inteligenciju unaprediće nadzor i odgovor u realnom vremenu. Širenje vatre i dima u ventilacionim kanalima biće sve više kontrolisano motorizovanim demperima, pošto mehanički demperi više nisu adekvatni. Sistemi za suzbijanje požara će evoluirati sa širom upotrebom tehnologije vodene magline i ekološki prihvatljivih sredstava za gašenje požara ⁽⁵¹⁾.

Sve veće pretnje po kibernetičku bezbednost, zajedno sa strožim propisima kao što je Evropski zakon o kibernetičkoj otpornosti, ubrzaće usvajanje bezbednih komunikacionih protokola u sistemima automatizacije i upravljanja zgradom. Protokoli koji koriste tehnologije kao što su enkripcija na osnovu TLS i autentifikacija zasnovana na sertifikatima omogućiće bezbednu komunikaciju između jedinica i sistema sa zaštitom od neovlašćenog pristupa.

Konačno, rizici povezani sa novim građevinskim tehnologijama zahtevaće ciljane strategije za njihovo ublažavanje. Prostorije sa mehaničkom opremom koje koriste rashladna sredstva sa niskim GWP, kao što su R-290 (propan) i R-717 (amonijak), zahtevaće posebne senzore za gas. Slično tome, prostorije u kojima se nalaze litijum-jonske baterije biće opremljene senzorima za detekciju vodonika i drugih opasnih gasova kao što su etilen, propilen, metan i ugljen-monoksid ⁽⁵²⁾.