Adaptacija klimatizacije

Tokom 2024. godine, globalna prosečna temperatura po prvi put prekoračila je 1,5 °C [2,7 °F] u odnosu na predindustrijski period, tako da je to najvrelija godina od kada se beleže temperature, čime se nastavlja zabrinjavajući trend u kojem su se 24 najtoplije godine dogodile od 2000. godine ⁽¹⁾. Očekuje se da će se ovaj trend ubrzavati, pa se očekuje da će globalna prosečna temperatura porasti za 2  C [3,6  F] ili više do 2050. godine ako se i dalje primenjuju sve trenutne politike ⁽²⁾. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), svaki porast globalne temperature za 1 °C [1,8 °F] dovodi do povećanja dana hlađenja (CDD, engl. cooling degree days) na globalnom nivou od 25%. CCD-ovi su mera za koliko stepeni i koliko dugo spoljašnja temperatura prekoračuje određenu osnovnu vrednost, tipično 18 °C [64,4 °F], što implicira znatno veću potrebu za hlađenjem u budućnosti.

Očekuje se da će se do 2050. blizu 1000 gradova suočiti sa prosečnim letnjim temperaturama od 35 °C [95 °F] ili više, dok je to danas slučaj u 354 grada, pa će 1,6 milijardi stanovnika u gradovima biti izloženo opasnosti od ekstremnih vrućina – rast od 800% ⁽³⁾. Ova eskalacija vrućine će poremetiti ekosisteme, opteretiti sisteme zdravstvene zaštite i nametnuti ozbiljna opterećenja globalnoj ekonomiji. Predviđa se da će toplotno opterećenje dovesti do skraćenja globalnog radnog vremena za 2,2% do 2030. godine, što je ekvivalentno gubitku 80 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom ⁽⁴⁾. Trenutno, broj smrtnih slučajeva uzrokovanih vrućinama iznosi blizu pola miliona godišnje, a taj broj će verovatno i dalje rasti zbog starenja populacije i brze urbanizacije ⁽⁵⁾. Na primer, gradovi poput Delhija i Karačija se sve češće suočavaju sa smrtonosnim toplotnim talasima, koji odnose na hiljade života i nesrazmerno pogađaju ranjivu populaciju, uključujući stare ljude ⁽⁶⁾.

U svetu, koji postaje sve topliji, zgrade će igrati temeljnu ulogu u zaštiti javnog zdravlja i održanju produktivnosti. Arhitektonska konstrukcija, izbor materijala za omotače zgrada i usvajanje efikasnih sistema za hlađenje postaće kritični.

Kako bi se smanjilo solarno zagrevanje, u buduće konstrukcije će biti integrisani tremovi, rešetke, tende, žaluzine i roletne. Strateška građevinska orijentacija i vegetativna rešenja, kao što su zeleni krovovi i živi zidovi, poboljšaće izolaciju i apsorpciju toplote će svesti na minimum. Pejzažno uređenje sa listopadnim drvećem i urbano ozelenjavanje će unaprediti protok vazduha, obezbediti hlad i sniziti temperaturu okoline za nekoliko stepeni. Međutim, balansiranje estetike i energetske efikasnosti i dalje predstavlja izazov. Vizuelni aspekti više ne bi trebalo da stavljaju u drugi plan praktične karakteristike, kao što su strukture koje omogućavaju veći hlad ⁽⁷⁾.

Materijali omotača zgrade će takođe igrati sve značajniju ulogu. Materijali velike toplotne mase, kao što su kamen i zemlja, koji se obično koriste u tradicionalnim zgradama u mediteranskom i severnoafričkom regionu, prirodno regulišu unutrašnje temperature i smanjuju oslanjanje na mehaničko hlađenje ⁽⁷⁾. Inovativni materijali poput panela za vakuumsku izolaciju, silikatnog aerogela i naprednih premaza sa reflektivnim svojstvima pomeraju granice efikasnosti. Ove tehnologije omogućavaju tanju izolaciju koja je i do pet puta efikasnija od tradicionalnih materijala.

Uprkos tome što će ove mere pasivnog hlađenja verovatno biti usvojene, potražnja za aktivnim sistemima za hlađenje koji su sposobni da se prilagode ekstremnim vremenskim uslovima proširiće se u celom svetu, kako u zemljama u razvoju tako i u razvijenim ekonomijama. U zemljama u razvoju, porast prihoda i bolji pristup električnoj energiji ubrzaće usvajanje klimatizacije. U razvijenim ekonomijama, koje se često nalaze u umerenijim regionima, rast temperatura i prihvatanje toplotnih pumpi, koje omogućavaju hlađenje kada rade u obrnutom smeru, povećaće potražnju za električnom energijom. Usled toga, najveća potrošna energije odlaziće na hlađenje zgrada. U skladu sa IEA, očekuje se da će se globalna potražnja za energijom za hlađenje prostora povećati više od tri puta do 2050. godine i trošiti onoliko električne energije koliko je danas zajedno troše Kina i Indija ⁽⁷⁾. Ovakav rast potrošnje naglašava hitnu potrebu za pametnim strategijama hlađenja, kao što su noćno hlađenje zgrada i energetski efikasna rešenja za hlađenje.