Zahtevi u pogledu izveštavanja i transparentnosti

Izveštavanje o održivosti znači otkrivanje informacija o tome kako kompanija integriše faktore životne sredine, društva i upravljanja (ESG) i šta čini da ih poboljša. Širom sveta, skoro 20 organizacija koje teže različitim ciljevima učestvuje u definisanju standarda izveštavanja o održivosti, uključujući neprofitne organizacije, poslovne konzorcijume i programe Ujedinjenih nacija ⁽²⁹⁾.

Ovakva heterogenost čini usklađivanje standarda izveštavanja obeshrabrujućim izazovom. Na primer, kompanije, na koje se odnosi EU Direktiva o izveštavanju o održivosti korporacije (CSRD) imaju obavezu da podnose izveštaje u skladu sa Evropskim standardima za izveštavanje o održivosti (ESRS), koji se razlikuju od najčešće korišćenih standarda koje je izdala Globalna inicijativa za izveštavanje (GRI). Istovremeno, kompanije takođe moraju da se pridržavaju Uredbe o taksonomiji EU, koja naglašava ekološki održive poslovne aktivnosti, kao i Direktive o dubinskoj analizi održivosti poduzeća (CSDDD), koja se fokusira na ljudska prava i zaštitu životne sredine ⁽³⁰⁾.

Iako usklađivanje sa raznim ESG zahtevima može bit kompleksno i skupo, detaljno ESG izveštavanje donosi prednosti koje izlaze izvan okvira regulatorne usklađenosti. Unapređena ESG transparentnost često pokreće kompanije da preduzmu akcije i identifikuju neefikasnost, smanje troškove i ostvare značajne finansijske dobitke. Studija McKinsey & Company pokazuje da efikasno sprovođenje ESG može uticati na operativne profite do 60%, na primer, smanjenjem potrošnje energije ili manjim crpljenjem vode ⁽³¹⁾.

Investitori u SAD i Evropi takođe sve više daju prioritet ESG faktorima kao strategiji za ublažavanje rizika i volatilnosti portfolija ⁽³²⁾. Ekološki pokazatelji često dobijaju značajnu pažnju, posebno dobrovoljne obaveze prema inicijativi Science Based Target initiative (SBTi), u koju su uključene mnoge vodeće kompanije. Međutim, društveni faktori poput kvaliteta unutrašnjeg vazduha, termičkog komfora, osvetljenja i nivoa jačine zvuka su podjednako važni. Ovi elementi direktno utiču na zdravlje i dobrobit stanara, smanjuju dugoročne rizike, sprečavaju bolesti i povećavaju produktivnost. S obzirom na to da 86% kompanija sa berzanskim indeksom S&P 500 sada dobrovoljno objavljuje ESG podatke, transparentnost je postala standardno očekivanje, čime se osnažuje poverenje između investitora i klijenata ⁽³³⁾.

Pouzdani, visokokvalitetni podaci su fundamentalni za smisleno ESG izveštavanje. Međutim, mnoge zgrade se suočavaju sa izazovima u dobijanju i integrisanju ovih podataka. Kritični pokazatelji su često fragmentisani u različitim sistemima, isporučuju se u nekompatibilnim formatima ili se ručno konsoliduju preko bazičnih tabela, što otežava jasno razumevanje operacija. Kako bi prevazišle ove prepreke, kompanije sve više usvajaju centralizovane platforme za izveštavanje i sisteme praćenja u realnom vremenu, tako što prikupljaju i obrađuju i podatke iz portfolija nekretnina i koriste ih za donošenje odluka i izveštavanje.

Prikupljanje preciznih podataka na najnižim nivoima omogućava bolji uvid u operacije zgrada i optimizaciju resursa. Na primer, nemačka Uredba o troškovima grejanja („Heizkostenverordnung“) nalaže detaljno merenje i raščlanjivanje troškova grejanja i tople vode, pri čemu se vlasnicima nekretnina nalaže da instaliraju jedinice koje prate individualnu potrošnju energije i transparentno prikazuju mesečnu potrošnju. Takvi propisi naglašavaju važnost podataka u postizanju održivosti i efikasnosti. Slično tome, praćenje i izveštavanje su sastavni deo pojedinih sertifikata zelene gradnje, kao što je RESET, koji nalaže da se akreditovani IEQ monitori povežu sa RESET oblakom i prijavljuju podatke svakih 30 minuta ⁽³⁴⁾.