Integrisano planiranje, montaža i puštanje u rad

Između 2000. i 2022. godine, globalna produktivnost rada u građevinskoj industriji rasla je manje od 0,5% godišnje, značajno zaostajući za povećanjem produktivnosti u drugim oblastima ekonomije od 2% ⁽⁷²⁾. Između ostalih razloga, stalna neefikasnost u metodologijama upravljanja projektima i nedostatak upotrebe digitalnih alata u planiranju i praćenju napretka ometaju napredovanje.

Tradicionalne metodologije upravljanja građevinskim projektima često previđaju složenu međuzavisnost između delatnosti. Od svake strane se očekuje da se fokusira isključivo na svoje specijalizovane zadatke i sledi ciljeve definisane ugovorom. Ovaj izolovani pristup dovodi do značajne fragmentacije i preusmeravanja interesa ne samo između delatnosti, već i između faza planiranja, izvršenja i radnih faza projekta.

Trenutni procesi planiranja odražavaju ovu fragmentaciju. Oni se sastoje od više nepovezanih aktivnosti, uključujući arhitektonsko projektovanje, građevinsko inženjerstvo i mehaničko planiranje i planiranje električnih instalacija. Ove aktivnosti mogu da se odvijaju uzastopno ili paralelno, iako su i dalje nepovezane i razmena podataka između njih je ograničena. Ovaj prekid u razmeni podataka produžava vremenske rokove projekta i često dovodi do neusaglašenosti u konstrukciji, kao što su montaža kanala za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, koji često nisu usklađeni sa vodovodnim ili drugim građevinskim sistemima. Ovakvi problemi se često identifikuju samo tokom faze izvršenja, što zahteva skupa prilagođavanja na licu mesta. Pored toga, puštanje u rad jedinica za automatizaciju zgrada se i dalje uglavnom obavlja ručno, zbog čega je proces podložan greškama i jedinice ne rade optimalno. Intervencije održavanja na zgradama starijim od 20 godina često dodatno smanjuju efikasnost.

Pored toga, zastareli metodi praćenja napretka i kontrole kvaliteta ometaju uvid u realnom vremenu, što predstavlja izazov za menadžere projekata da proaktivno identifikuju i rešavaju uska grla.

Ukratko, ovi izazovi često dovode do nedoslednosti i grešaka u izvršenju projekta, što dovodi do skupih dorada i kašnjenja. To naglašava hitnu potrebu za integrisanijim, digitalizovanijim pristupom planiranju i izvršenju projekta.

Integrisaniji i digitalniji pristup planiranju, instalaciji i puštanju u rad može da reši prethodno navedene izazove. To uključuje usvajanje novih pristupa upravljanju projektima, korišćenje alata za digitalno planiranje i platformi za upravljanje digitalnim radnim tokovima.

Novi pristupi upravljanju projektima, koji podrazumevaju veću saradnju, kao što je integrisana isporuka projekata (IPD), pomoći će da se usklade interesi svih strana u građevinskim projektima. IPD je pristup, u kojem su uključeni svi relevantni učesnici od samog početka projekta, tako što unose svoju stručnost i dele prednosti i rizike. Ovakav pristup redukuje izolovano razmišljanje, svodi na minimum neusaglašenosti u vezi sa konstrukcijom, sprečava rasipanje materijala i dorade i na kraju, dovodi do brže realizacije projekta i nižih troškova ⁽⁷³⁾.

Digitalni alati za planiranje, kao npr. informaciono modeliranje zgrada (BIM) ili generativna konstrukcija podržavaju kolaborativni pristup u upravljanju projektima i biće sve više prihvaćeni. BIM nudi digitalni 3D prikaz fizičkih i funkcionalnih karakteristika projekta i obezbeđuje ažurirane informacije koje služe kao osnova za pouzdano donošenje odluka tokom životnog ciklusa proizvoda. BIM alati unapređeni veštačkom inteligencijom takođe mogu da automatski identifikuju potencijalne probleme pre nego što se pojave ili povećaju efikasnost planiranja i diskusiju o varijantama pomoću planiranja baziranog na algoritmu i automatizovanog planiranja. Studije pokazuju da 75% onih koji su usvojili BIM izveštavaju o pozitivnom povratu investicija. Osim konstrukcije, BIM takođe može da modeluje rokove izvršenja (BIM 4D) i kao troškove (BIM 5D), što pomaže da projekti ne kasne i ne prekorače budžet ⁽⁷⁴⁾. Upotreba BIM-a takođe utire put za digitalne blizance i postavlja temelje za poboljšanje operativne efikasnosti tokom faza instalacije i puštanja u rad ⁽⁷⁵⁾. Podaci, koji su potrebni za puštanje u rad jedinica, mogu se preuzeti sa digitalnih blizanaca na bazi oblaka pre isporuke, tako da jedinice stižu prethodno konfigurisane i već spremne za ugradnju na gradilištu. To skraćuje vreme montaže na licu mesta, umanjuje mogućnost greške i obezbeđuje laku integraciju između sistema.

Konačno, alati za upravljanje digitalnim tokovima poboljšaće obradu materijala i praćenje napretka. Ovi alati omogućavaju racionalizaciju tokova materijala i praćenje građevinskih aktivnosti u realnom vremenu. Unapređeni tehnologijama, kao što su inspekcije podržane dronovima, ovi alati će omogućiti preciznije praćenje napretka, identifikovati potencijalna kašnjenja i poboljšati transparentnost i odgovornost, omogućavajući projektnim timovima da se brzo prilagode promenljivim okolnostima.